Svitski dan bolesnikov, koga je utemeljio papa Ivan Pavao II., svečuje se 11. februara svako ljeto u mnogi zemlja svita. Nigdir se ne okupi takov broj bolesnikov kot u Lurdu. Bolest je teška stvarnost u ljudskom životu. Bolest človika deformira, promini, ponizi. Starozavjetnoga pravičnika Joba po bolesti ni prijatelji ne poznaju. Kada su ga vidili, začeli su se plakati.

Gledajući nemoćnu osobu, ku su poznavali kot punu života, volje, aktivnosti i radosti, bili su šokirani. Biblija veli, da su prijatelji bili kod Joba cijeli tajedan i nisu ni rič sprogovorili. Muka zatvori usta. Ne znaš, ča bi rekao, ar riči ne donesu neki smisao. Bolesniku je zato najvažnija blizina drugoga človika, a ne njegove riči.

I samoga Jezuša su trapljenje i muka prominila, da ga nisu mogli poznati. I njemu se dogadja kot mnogim bolesnikom, da već nije interesantan. Mase, ke su ga naslijedovale i klicale mu, sada su ga ostavile samoga. I sam Petar ga ne pozna, to nije on Jezuš od prije. I Pilat ga je dao bičevati, nije odredio koliki broj udarcev, nego ga je prepustio vojakom na iživljavanje i potom se sam čudi i pita: ča je ovo človik?
 

Koliko je okolo nas bolesnih i starih, ke već nijedan ne pozna i ne pohodi. I uprav na ov svetak Bl. Divice Marije Lurdske obrnimo pogled na sve one, ki boluju i trpu. To je široka paleta onih, ki išću našu pomoć. Evandjelje nas poziva i preporuča, da u ove dane ne zaboravimo sve one u našoj fari, ali i u našoj familiji, ki su bolesni i osamljeni. Molimo za nje i pokažimo im ljubav!

slika: Pixabay