U vrimeni, kada je potribno ograničiti aktivnosti javnoga žitka, postoji pogibel, da sve postaje isto i jednako, i da se zgubljaju razlike: nije slavljev i svečevanja, nije vrhuncev ni sastankov, ki značu cezuru.
To ide tako daleko, da nam dijelom postaje još i teško reći, ki dan je danas, ki datum imamo. Sve je tako slično, ništ se već ne razlikuje. A to još već i zato, ar ljetos neće biti i mesopust takov, kakov je obično, i mnogo svega će izostati. S Vazmom imamo ali opet jednu odredjenu točku i gledišće, da će opet sve postati bolje.
Ali onda moramo se odaljiti od toga, da svraćamo naš pogled samo na sadašnju situaciju, da se koncentriramo samo na sadašnje zatvaranje. Prem se svakako mora situacija ozbiljno shvatiti, potriban je i pogled dalje od nje.
 

Humor i šala moru skrenuti naš pogled dalje od svega današnjega zauženja. Šala - “vic” dohadja od latinske riči “videre”, viditi, i znači i onde viditi, kade se morebit čini, da ništ ne postoji, ča bi se moglo viditi. To onda dalje pelja do značenja duhovno, biti u stanju gledati dalje od situacije, da se vidu novi otvori i otvaranja. Humor je sposobnost, odaljiti se od neke stvari i posla ter se od toga ne dati nadvladati i pobiti.
 

Vračitelj vrati se s rezultati testiranja na koronavirus i pita pacijenta, želji li prvo čuti dobru ili čemernu vist. Pacijent želji prvo čuti čemernu vist. Nato vračitelj: “Vi imate koronavirus.” “A kako glasi dobra vist?”, pita pacijent. Vračitelj pun radosti: “Ja sam se jučer zaručio.”
 

“Vic” znači razboritost, rafinirano i prepredeno hasnovati razum, znači sposobnost, sklopiti neočekivane, nenadijane veze i tako zeti oštrinu i gorčinu situaciji, ka se čini preteška i nadmoćna. “Vic” znači i sposobnost, ustanoviti sličnosti med različnimi stvari ter tako dostignuti olakšanje - rasterećenje i oslobodjenje.

I gubavac u evandjelju ima svoj “vic”: “Ako hoćeš moreš me očistiti.” Ovako on malo izazovno veli u svojoj očito bezizlaznoj situaciji Jezušu, da se ga dotakne. A Jezuš potvrdi, da ima humora, ali ne tako, da odvraća pogled od nevolje toga človika, ki stoji pred njim. Suprotivno, on se dotakne toga, ki je izgraničen i koga se nijedan ne smi dotaknuti.

A dotaknjenje ozdravi. Ako u ovi vrimeni u mnogi slučaji dotaknjenje nije dopušćano, je Bog dost mudar, da najde u fizičkoj distanci mogućnost, da se dotakne i gane človika. Bog ozbiljno shvati situaciju človika, ali on zna od nje dalje gledati i tim dati ufanje.