Neki farnik kani kupiti konja. Tržac konji preporučuje jednoga konja s obrazloženjem: “Kada čuje >Hvala Bogu< počne bižati, a pri >Amen< stane.”
Duhovnik kupi konja i otjaše. Malo kasnije opazi, da konj biži ravno na rub briga, kade naglo pade u dibinu. Ovako preplašen i pun straha se već ne more spomenuti na onu rič, na ku konj stane. Tako počne moliti i završi molitvu s riču “Amen!”. Na mah postane konj ravno pred dibinom. Farniku odlahne i on zdahne: “Hvala Bogu!”
 

Mnogi imaju neko magično shvaćanje, čarobno razumivanje o molitvi: Bog neka na rič reagira, jedna formula doprimi ispunjenje, ali paziti se mora nek na to, da se hasnuje prava formula. Pri ovom obliku molitve najdu se redovito i ljudi, ki tvrdu, da od Boga ništ ne tribaju, ar moru sami sve narediti i načiniti.
Ovo su ljudi, za ke je rič iz evandjelja 5. vazmena nedilje zahtjevanje: “Ki ostaje u meni i u kom ja ostajem, on rodi mnogo sáda, ar rastavljeni od mene ne morete ništa učiniti.” Današnjemu človiku daje pečat ono mišljenje, da se more sve načiniti i da je sve ostvarivo; sve mu je moguće, kako misli. Prez Boga da mi ne bi mogli ništ učiniti?
Suprotivno, mi ne tribamo Boga, mi smo i tako dost jaki. Kako se je moglo čitata na zidi jednoga stana - ov grafito je morao napisati neki vrlo samosvistan človik: “Bog je velik, človik je mali, ja moram naredno biti med njimi.”
 

Jezuš hasnuje u evandjelju kip o trsu i rozgva. Rozgva sama od sebe ne more roditi sáda, nek skupa u vezi s trsom. Molitva je sredstvo, kako napraviti ovu vezu. Človik more čuda, ali na izvršenje triba vezu s cjelinom, ka je Bog, ki pozna človika i u kom more človik spoznati samoga sebe. “Ako nas odsudjuje srce naše: - Bog je veći od srca našega i zna sve.” Tako veli štenje ove nedilje.
 

“Ne napustimo one jednostavne molitve, ke smo se kot dica u naši obitelji naučili i ke čuvamo u spominjanju i srcu. One su siguran put i pristup k srcu nebeskoga Oca.” Ovako je pisao papa Franjo 21. aprila ovga ljeta na twitteru. Ovo bi mogao biti prvi korak na vezu, ka stvara žitak, dalje od prisiljenja na magično ispunjavanja, ali u dibokom zaufanju.