Sunce igra za budućnost naše zemlje bitnu ulogu, ono je toplina i svitlo, daruje žitak i energiju. Ovo temeljno značenje sunca zrcali se i u različni religija, kade uživa vjersko obožavanje. U slavskoj mitologiji goda se to na primjer u obliku boga sunca Dažbog, ki daje svako dobro. Kot bitan faktor pri stvaranju ter i kot simbol za Jezuša Kristuša, sunce pravičnosti, ima sunce i za nas kršćane veliko značenje. Božićni svetak nije zaman stupio na mjesto svetka nepobjedivoga boga sunca Sol Invictus. Sunce je kot zviranjak žitka po kršćanskom gledišću jedan od Boga hranjen početak svakoga žitka. Ono samo nije bog, ono po kršćanskom nauku daje dalje to dobro, ko leži u Bogu.
 

Da se ali ovo spozna, potribno je pogledati za stvari. Mi smo se odučili, pogledati za stvari, za ono, ča je neposredno hasnovito. Tako je jur Leo Tolstoi opomenuo, da moderni človik, kada ide kroz lozu, već ništ ne gleda za gorivo drivo. Naglasivanjem toga, ča se neposredno, direktno more hasnovati, ostaje zatvoren pogled na nosive pozadine, na ono, ča je stvarnost u dibini. U vezi sunca vidimo kot posljedicu dostkrat nek ono, ča moremo iz nje dobiti i trošiti. Mi kanimo vladati sa suncem kot zviranjkom energije i topline, ali smo od toga odvabljeni, ča je Stvoritelj u nju položio kot nalog, naime zaštitu zemlje. Da se svlada s izazivanji, važno je, da se ne vidi samo jedna hasnovita točka, nego i ono, ča se nahadja za tim.

To se mora i Jožef u evandjelju 4. nedilje adventa naučiti. Stvarnost nije samo to, ča se neposredno, direktno vidi. U snu je Jožef otpeljan tamo, ča stoji za vidljivimi činjenicami. Marijino dite je Immanuel, Bog s nami. Divica porodi dite, znak za novi početak, koga stavlja Bog.
 

Advenat je kot vrime čekanja i poziv nam, gledati za stvari. Stoprv kada se ovo naučimo, kada u suncu ne vidimo samo ono, ča moremo hasnovati i trošiti, nego i vezu sa Stvoriteljem, ćemo moć svladati izazivanja. Pogled u to najzad “za” stvari pelja k tomu bitnomu, k jaslicam, k utjelovljenomu i človikom postalomu Bogu.

slika: Pixabay