1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
3. korizmena nedilja/ liturgijsko ljeto A
Datum:
12.03.2023
|
1. Štenje Knjige Mudrosti
Iz 17,3-7
|
1. Štenje Knjige Mudrosti
3 U oni dani je narod žajao za vodom i mrmljao proti Mojzeša govoreći: Čemu ste nas uopće ispeljali iz Egipta? Da date poginuti od žaje nam, našoj dici i našemu blagu? 4 Mojzeš je kričao k Gospodinu govoreći: ča ću početi s ovim narodom? Još malo, pak će me kamenovati! 5 Gospodin odgovori Mojzešu: Poj pred narod i zami sobom od starješin izraelskih; zami u ruku i palicu, kom si udrio Nil i daj se na put. 6 Onde prik na Horebu, na skalini ću stati pred tobom. Udrit ćeš po skali i curit će voda iz nje, da narod more piti. Ovo je učinio Mojzeš pred očima starješin izraelskih. 7 To mjesto je prozvao skušavanje (Masa i Meriba), ar su Izraelci počeli svadju i skušavali Gospodina, govoreći: Da li je Gospodin med nami ili ne? |
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
Rim 5,1-2.5-8
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
Braća! 1 Opravičeni vjerom, čuvajmo mir s Bogom po Gospodinu našem Jezušu Kristušu. 2 Po njem smo vjerom pristupili k ovoj milosti, u koj stojimo i dičimo se ufanjem u slavu dice Božje. 5 A ufanje nas ne more vkaniti, ar se je ljubav Božja izlijala u srci naši po Duhu Svetom, ki biva med nami. 6 Ar je Kristuš, kad smo još bili slabi, umro u pravom vrimenu za grišnike. 7 Jedva će gdo umriti za pravičnoga. Morebit bi se gdo našao, ki bi umro za dobroga. 8 A Bog iskazuje svoju ljubav prema nam s tim, da je Kristuš umro za nas, kad smo bili još grišniki. |
Evandjelje po Ivanu
Iv 4,5-42 ili kraće: Iv 4,5-15.19b-26.39a.40-42
5 U onom vrimenu dojde Jezuš u samaritanski varoš, komu
biše ime Sihar, blizu zemlje, ku je dao Jakov Jožefu,
svojemu sinu.
6 Onde biše zdenac Jakova. Jezuš utrudjen od puta sjede
pri zdencu. A bilo je oko šeste ure.
7 I dojde neka žena Samaritanka, da si navadi vode. Reče
joj Jezuš: “Daj mi piti!”
8 Učeniki njegovi su bili naime otišli u varoš, da kupu jila.
9 I reče mu žena Samaritanka: “Kako prosiš ti, kad si Židov,
od mene, žene Samaritanke, da ti dam piti, kad se Židovi
ne držu s Samaritanci?”
10 Odgovori joj Jezuš: “Kad bi poznala dar Božji i gdo je, ki
ti veli: Daj mi piti, ti bi njega prosila, da ti dá vode žive!”
11 Reče mu žena: “Gospodine, ničega nimaš, čim bi si
zagrabio, a zdenac je dibok! Odakle dakle imaš vode
žive?
12 Ča si ti veći od oca našega, Jakova, ki nam je dao zdenac,
i iz koga je on pio i sini njegovi i blago njegovo?”
13 Odgovori joj Jezuš: “Svaki, ki pije od ove vode, opet
će žajati; a ki pije od vode, ku ću mu ja dati, ne će ožajati
već nikada!
14 Nego voda, ku ću mu ja dati, postat će u njem zviranjak
vode, ka teče u žitak vječni!”
15 Reče mu žena: “Gospodine, daj mi te vode, da ne ožajam
i ne budem morala simo dohadjati vaditi!”
19 “Gospodine, vidim, da si prorok.
20 Oci naši su se na ovom brigu klanjali (Bogu), a vi velite,
da je u Jeruzalemu mjesto, kade se triba klanjati.”
21 Reče joj Jezuš: “Žena, vjeruj mi, da će dojti vrime, kad se
nećete klanjati Ocu ni na ovom brigu, ni u Jeruzalemu!
22 Vi ne znate, čemu se klanjate, a mi znamo, čemu se
klanjamo, ar je spasenje od Židovov!
23 Ali dojt će vrime i već je ovde, kad hte se pravi klanjači
klanjati Ocu u duhu i istini; ar i Otac išće takove klanjače.
24 Bog je Duh, i ki mu se klanjaju, triba da mu se u duhu i
istini klanjaju.”
25 Reče mu žena: “Znam, da će dojti Mesijaš, ki se zove Kristuš.
Kad on dojde, povidat će nam sve!”
26 Reče joj Jezuš: “To sam ja, ki se s tobom pominam!”
40 Kad su dakle Samaritanci došli k njemu, prosili su ga, da
bi ostao onde. I ostao je onde dva dane.
41 I vjerovalo ih je još mnogo već u njega zbog prodik
njegovih.
42 A ženi su govorili: “Sada već ne vjerujemo zbog tvojega
pripovidanja, ar smo sami čuli i znamo: Ov je zaista
Spasitelj svita!”
|
Pripjevni psalam
Ps 95 (94),1-2.6-7ab.7c-9
|
Da bi čuli glas njegov danas, ne otvrdnite srca svoja. 1 Hodte, radujmo se pred Gospodinom, * kličimo, pred skalom spasenja svoga! 2 Pred njega se postavimo hvalom, Veselimo mu se pjevanjem psalmov.
6 Hodte, poklonimo mu se i padnimo na tla, * pokleknimo pred Gospodinom, ki nas je stvorio. 7 Jer on je naš Bog, a mi smo narod paše njegove, * i ovce ruk smo njegovih.
8 O, da bi čuli glas njegov danas! * Ne otvrdnite srca svoja kot u Meribi, kot u pustini u dani kod Masse. 9 Kade su me oci skušavali vaši,/ postavili su me na probu, * premda su moja vidili djela. |
Predigt
Ljubav kot ključ novoga Zakona
Autor:
mag. Ivan S. Vukčević
Vjerojatno se gustokrat pitamo, čitajući Mojzeševe Zakone, da li bi danas bilo u Crikvi i jednoga človika, da se ti Zakoni i danas izvršu i ostvaru. Kakovo bi to društvo bili i da li bi bili zaista srićni? U dijalogu s farizeji i pismoznanci Jezuš gusto ponavlja, da nije došao ukinuti, nego ispuniti Zakon. Drugimi riči: udahnuo je Zakonu novi duh, pretvorio ga je iz mrtvoga slova na papiru u živu materiju. Oživio ga je. A život, kako mi znamo, nije samo kretanje tijela, spavanje, jilo, piće, djelo, govor. Ono su funkcije života. A životvornost je - duh, on duh ki u sebi ima pokretača, a to je - ljubav. Ljubav oživljava, oplemenjuje, daje svrhu i cilj, ufanje, smisao. Ljubav pokreće. More još i suhomu kamenju dati smisao.
Iz suhoga i striktno legalističkoga tumačenja Zakona (posebno Božjih) more se izroditi teška bolest zvana - predrasuda. Ona je akutna bolest, zahvaća teško dušu, udaljava nas od bližnjih, pelja naše misli i upravlja našimi djeli. Predrasuda je kot rampa, pregrada, prik ke se ne more dalje pojti. Predrasuda ograničava. Zato smo gusto zatvoreniki vlašćih predrasudov, zatvoreniki vlašćega srca, u ko ne damo svitlost ljubavi i bliskosti. Takova bolest jedino se liječi ljubavlju, ka svoj potpor ima u osobnom primjeru Jezuša Kristuša.
On je svoje učenje ostvario na revolucionaran način, rušeći valjane dogme, uvjerenja, kršeći propise, govoreći prez straha. A sve to - iz ljubavi. Zato je Njemu bilo bitnije, da se posveti plodu tih svojih djel, nego da gubi vrime objašnjavajući zač i kako. On je bio svistan prolaznosti i vrimena, ko ima pred sobom. Samaritanka, s kom se je sastao, s kom se je razgovarao, ravno je primjer Njegove veličine. Znao je i da je ona grišnica. Ali u svojoj grišnosti dopustila mu je, da ju pouči o daru Božjemu. Ona je to prihvatila kot stvarnu činjenicu, prepoznala ga je kot onoga, ki mora dojti, ar je žajala za živom vodom, vodom života. A Jezuš joj je pokazao, odakle mora piti. A to nije bio zdenac (bunar), na kom su bili.
Poučeni ovim sastankom, moramo i mi najti ta zdenac žive vode, tu hranu nebesku, od ke već nećemo biti ni žajni ni gladni. Nego siti i pripravljeni za Nebesku gošćinu, na ku smo svi pojedinačno pozvani. Samaritanka nam daje isto tako još jedan znakovit primjer: Jezuša se ne upoznaje samo slušanjem o Njemu, čitanjem i lipimi riči. Njega upoznajemo samo i isključivo - osobno. Iako će nam onda, kot i njoj, reći u lice naše grihe i grišno stanje, ipak nas neće odsuditi. Nego pozvati, da idemo kroz vrata obraćenja. A ključ tih vrat je - ljubav.
