¹⁴ Na dan Pedesetnice je najperstupio Petar s jedanaestimi,
podignuo je svoj glas i rekao im: „Muži židovski i svi ki
stanujete u Jeruzalemu! Ovo vam neka bude na znanje i
posluhnite riči moje.

²² Jezuša Nazaretskoga, človika od Boga med vami potvrdjenoga
(kot Mesijaša) jakošću, čudočinenji i zlamenji,
ka je učinio Bog po njem med vami, kot to vi sami znate,

²³ ovoga ste, ki je bio predan odredjenom odlukom i najperznanjem
Božjim, rukami nepravičnih prebili na križ i umorili.

²⁴ Ali ga je Bog oživio, odstranivši boli smrti, ar je bilo
nemoguće, da ona vlada nad njim.

²⁵ David je naime rekao o njem: „Uvijek sam imao pred svojimi
očima Gospodina, ar mi stoji s desne strani, da se ne smutim.

²⁶ Zato se veseli srce moje i raduje se jezik moj; izvan toga
će i tijelo moje počivati u ufanju.

²⁷ Ar ne ćeš ostaviti duše moje u kraljevstvu smrti, niti ćeš
dopustiti, da se tvoj Sveti raspade.

²⁸ Pokazao si mi pute žitka i napunit ćeš me veseljem pred
licem svojim.“

²⁹ Muži, braća! Neka mi bude slobodno, da vam malo srčenije
govorim o patrijarku Davidu; on je umro i bio pokopan;
grob njegov je med nami ča do dana današnjega.

³⁰ Ali kad je bio prorok, i kad je znao, da mu je Bog prisegom
obećao, da hoće dati jednomu iz pokoljenja njegovoga
siditi na tronu njegovom,

³¹ rekao je u proročkom predvidjenju o goristanju Kristuševom,
da se ne će ostaviti u kraljevstvu smrti, i da se tijelo
njegovo ne će raspasti.

³² Ovoga Jezuša je oživio Bog, čemu smo mi svi svidoki.

¹ Braća, opomenjujem vas na Evandjelje, ko sam vam
prodikovao, ko ste i primili, u kom i stalni stojite.
² Po njem ćete se i zveličiti, ako je držite, kot sam vam je
rodikovao. Drugačije bi bili zaman vjerovali.
³ Najprije sam vam naime predao, ča sam i sâm primio:
da je Kristuš umro za grihe naše po Pismu;
⁴ da je bio pokopan i da se je skazao Kefasu, zatim
jedanaestim.
⁶ A zatim se je skazao braći, kih je bilo već od petsto najednoč
skupa, od kih većina je još i sada u žitku, a neki su pomrli.
⁷ Zatim se je skazao Jakovu, onda svim apoštolom.
⁸ A nazadnje za svimi se je skazao i meni, kot kakovomu
pred vrimenom rodjenomu.

Ti si Gospodine, jerbinstvo moje.

Ili: Aleluja
 

¹ Čuvaj me Bože,*

jer se k tebi utičem.

² Gospodinu velim:“Moj Bog si;*

izvan tebe nima za mene dobra.
⁵ Gospodin je dio moga jerbinstva pak moj kalež:*

Ti uzdržvaš moje nasljedstvo.
 

⁷ Slavim Gospodina, ki mi je dao dobar savjet,*

srce me na to spominja još i u noći.
⁸ Gospodina svagda pred svoje oči postavljam;*

On mi je zdesna i zato neću upasti.
 

¹¹ Kazat mi hoćeš stazu života,/

u tebi j‘ punoća veselja;*

uz tvoju desnu milina je vječna.